Otadžbina

626

КРИВИЧВ\ ДЕ.1А

Код убиства са аредумишљајем размиихљање, реилењс и извршење дела, морају бити у неарекидној међусобној вези. Кад се ко размишља о убиству, треба и да се реши на дело, па да услед тога решења приступи извршењу дела и тек ће се тада моћи убиство узети као убиство са предумишљајем. Ако је неко само размишљао о убиству, а није се још решио на извршење дела, па после неког времена у узбуђеном стању без претходне умне оцене дакле са решењем без размишљања изврши то исто убиство, онда је то учпњено без предумишљаја, јер је,прекинута била веза између ранијег размишљања и доцнијег извршења убиства. Али ако је убица претходно размислио о делу, па се на основу тог размишљања решио на убиство и са тим решењем извршио дело у узбуђеном стању, онда између размишљења, решења и извршења постоји непрекидна међусобна веза и убиство, ма да је извршено у узбуђеном стању, сматра се као убиство са предумишљајем, Има научара који се не слажу са овим гледиштем. Они тврде да у оном случају, кад се неко мнрно решио на убиство, па је то исто убиство извршио доцније у узбуђеиом стању, да је тада морало престати оно прво решење и да је убица морао учинити ново решење у узбуђеном стању. По томе би се овако дело нмало сматрати као убиство без нредумишљаја. Они дакле не поричу нужност непрекидне међусобне везе између размишљања, решења и извршења дсла, само што у наведеном случају поричу постојање оне непрекидне међусобне везе и тврде , да је оно решење учињено услед мирног размишљања прсстало, а на његово место дошло ново решење у узбуђсном стању. Неправилност овог мишљења доказаћемо пзлагањем могућности о престанку и непрестанку првашњег решења. Ако се убица, услед мирног размишљања, решио на убиство, па га извршио у таком узбуђеном стању, у ком му је свест номућена у таком степену, да је са тога могао заборавити на своје првашње решење, онда постоји могућност да је у узбуђеном стању учинио ново решење, које не стоји у вези са првим. Ту је умесно тврђење, да је дело извршено услед новог решења учињеног у узбуђеном стању, па како је тиме нрекинута она потребна непрекидна међусобна веза, извршено убиство не може бити са предумишљајем, већ без лредумишљаја. Али ако ова узбуђеноот није помутила учиниочеву свест у таком степену, да је могао заборавитп на своје прво решење, но је и у том узбуђеном стању под утиском свог првашњег решења извршио убисто, онда ту не може битп речи о неком повом решењу, које ће поништити ону непрекидну везу и овако дело ваља сматрати за убиство са предумишљајем. У оваком случају узбуђено стање није ништа друго, но нека околност, која је убрзала