Otadžbina

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД

631

Ако одбијемо турске речи, које долазе чешће него у српским, дикција је у свима овим песмама чиста и дивна срнска, у којој се по нека лепа реч, по неки интересан облик сачувао. Ова карактеристика прве књиге потпуно се може применити и на другу, која је пред нама, и на трећу, која ће тек изићи. И како смо оставили да коју више речемо о карактеру ове поезије и њеним јунацима поређено са православном, онда кад изиђе цело дело, то би могли овим и завршити овај приказ. Али још неколико речи о садржини ове друге књиге. Док се у првој књизи опевају догађаји којима је земљиште читава турска царевина, у овој другој с малим изузетком све се дешава у Босанској Крајини и Далмацији, нонекад се пређе и у »Талију.« Управо онако као у Ш-ћој књизи Вуковој. Од 36 песама не мање од 19 опевају Муја и Халила и сина Мујова Омера. Кад овима додамо још последњих 9 песама из нрве књиге, онда имамо циклус од 28 песама, у којима су опевана цела ова два највећа јунака Босанске Крајине. И у овима и готово у свима осталима опева се само четовање и мегдани у којима, разуме се, свакад Турци побеђују. Подигао се Комнен барјактар или Котарац Илија и заробили Мејру Рудан-аге или Златију Хајдар-алајбега, Мујо или Халил пошли у потеру и вратили их; Мујо и Халил или Ђулић барјактар отишли и заробили л>убу Брехуљић Шимуна или Јелу Кољевића и њима се оженили; Мујо и Омер у ропству избавља их Халил; Халил и Мујо у ропству, избавља их Омер; свадба у Сењу или Задру са кошијом, ту се налази који од Хрњичића, добија кошију и уграби и побегне с девојком; Халил дели мегдан са задарским баном и добија; с обе стране дигле се чете, нашли и побили се у планини и Турци победили; Котарац Илија поробио дворе кога бега, Турци дочули, пошли у потеру, стигли и разбили их итд. итд. Да није често сувишне развучености човек не би"могао познати чија је песма, српска или турска док не види резултат. Сва места и планине које налазимо у овим песмама већ су нам позната из наших песама, сви јунаци наши су стари познаници. Ту је Мујо и Халил, Танковић Осман, Нуко барјактар, будалина Тале, лички Мустај-бег, Арнаут Осман; Ковчић Мурат-бег Ковачина Рамо, Ћејван-ага стари итд.; с друге стране Сењанин Иван, Котарац Илија, Јанковић Стојан, Костреш Харамбаша, Комлен барјактар, Мандушић Вук, Пивљанин Бајо, Мијат Харамбаша итд.; ту су и лијепа Ајкуна и дилбер Анђелија, па и крчмарице Мара и Јања. Једном речи све оно што и у ускочким песмама Вуковим. И ако су ове песме „Ое^епвШек" Вуковим ускочким, и ако се у овим песмама не налазе паралеле Вуковим песмама из друге