Otadžbina

р е а д и 3 а м

121

најмањег познавања онога предела, који је хтео да престави, из сопственог посматрања, и без познавања црта у лицу, обичаја, и одлика у Зулуха. С великим самопоуздањем отпочео је живописац тај посао, и начинио је много јкивих слика, на којима су велике масе људи нападале једна на другу, и одбивале једна другу, множину мртвих и рањених, силество крви, много дима од барута, и свега овога, што у опште долази на сликама са бојног поља; само једнога није било, и то главне ствари : није се ни на једној слици могао видети ни један једини Енглез, ни Зулу. Место Енглеза, били су Французи у енглеској униФорми, а место Зулуха обични париски Црнци, који служе као модели, у разним положајима телесним, час више час мање ратничког изгледа. Је ли то реализам ? Не. Исто тако се може овде за пример навести. што већина вештака не обраћа довољну пажњу на то, да се правилно престави осветљење, у ком се насликани до гађаји врше. Тако се сцене, као што су у ових слика ратне сцене. које су се догађале на жарком афричком сунцу, престављају у бледој, сивој светлости европских атељеа. Наравна ствар, да у тих живописа не излази јасно на видик сунчана светлост, и све што с њом стоји у свези, а с тим је пропао и сав еФекат. Је ли то реализам? За цело не. * * * Ја идем још даље и тврдим; да се слике, у којима се предмети или догађаји просто олако пресликавају, као што се ствари у природи случајно једна поред друге налазе, које се не држе у целини неком једноставном, општом мишљу, т. ј. слике, без идеје и без типског схваћања — да се такве слике истина могу изводити на реалистичан начин; али сликање таквих слика није реализам, т. ј. реализам, као правац у вештини, који се ослања на очигледност и посматрање, који је противност од иде-