Otadžbina

Р Е А Л И 3 А. М

125

вописац, но и као мислилац. Нико неће хтети одрицати, да је његов велики, али једиострани дух, једно с другим смешао хришћанске и незнабожачке преставе о личностима, да је његов бог отац идентичан са олимписким Зевсом — оба су портрети једног истог модела у вештаковој радионицн, са црвеним образима. Исто тако његова дјева Марија, његова Хебе, гга чак и његова Венус имају један тип; све три имају подједнако румене образе, подједнако су лепе, и са подједнаким изразом самосвести. Рубенс је населио хришћанско небо снажном, бујном, здравом господом и госпођама, са врло мало светитељска изгледа; он је срушио сва предања. Тешко је порицати, да он није био за своје време даровит, снажан реалиста. И може се са поузданошћу узети, да је он код множине својих побожних савременика изазвао срдњу и оиозицију. Код Рембранда и код свију осталих, који данас важе као идеалисти, однос је више или мање исти. Сваки од њих мора да је био за своје време заступник реализма. реализма. који је међу тим, утицајем времена и напретком у погледима, врло много ублажен. Ко ће даиас те вештаке кудити због њихове смелости , која је морала њихове савременике поплашити ? — И колике су препирке ови живописци изазвали, колико је копаља због њих и (С за» и «против» сломљено! А је л то све чудно? — Али, зар није баш ова околност један знак, како ће наши потомци о нама мислити? И стари су реалисти примани са зловољом и викало се на њих да иду сувише далеко, да су сувише смеони, да су превећ реалистични — па зар се неће некад и данашњи реалисти признати као оправдана школа. кад се школа у опште буде ставила на напреднију тачку гледишта? Зар неће једном доћи време , кад ће наши данашњи реалисти, без њиног знања и воље, бити убројани У идеалисте ?