Otadžbina

Р Е А Л И 3 А М

127

љењем ? И кад сад све ове дивотне одежде, сав овај с ј а ј и великолеиност треба да се замишља као изобилна награда за учињена добра на земљи — зар нам то данас неће изгледати детињасто, као нешто, што се не слаже ни с каким добрим укусом ? * * * Много је већ писано о мојим радовима, многобројне су зачкољице, које су покуђене на мојим сликама, како на религиозним, тако и на оним војеним. Па ипак, ни једна од мојих слика није начИњена, да изрази какву намеру, коју бих био у напред смислио ; но све су оне постале, што ми се предмет сам допадао. Морал, који је у њима, тек је накнадно изашао на видик, он се не налази у обради, но у самом предмету, и ако је тај морал од великог утицаја, то долази отуда, што сам ја моје стварне утиске верно изразио у тим сликама. Тако сам ја нир, цара Александра II пет дана једно за другим посматрао, како је па једном малом избрешку од земље седео, одакле је могао да прегледа цело бојно поље пред собом, и како је с догледом посматрао прво нападе помоћу ватреног оружја, а за Г| тим јурише на непријатељске положаје. На тај исги је начин без сваке сумње, и стари немачки цар посматрао ток битака, а исто тако и његов врло уважени син. цар Фридрик III За цара Фридрика сам слушао то од очевидаца, и заиста би било веома смешно, кад би неки цар за време битке галопирао те овамо те онамо, витлајући својим мачем, као какав млади заставник. Па ипак се пребацивало, мојим сликама, да би се њима поткоиало у очима масе страхоноштовање према владаоцу; јер маса радо замишља, да би њен цар у тренутку опасности одјурио на ватреном нарипу у најгушће бојно гушање. Ја сам привезивање и транспортовање рањеника са свим онако преставио, као што сам то гледао сопстве-