Otadžbina

128

Р Е' А Л И 3 А М

ним очима, па и сам проживео, ка,д сам био рањен а по том привезан на најпростији начин, и отпраћен дал>е. Па ми се и ту вели, је у том престављању велике нретераности, па чак и клевете. Ја сам више дана посматрао, како су се заробљеници на маршу. који је био дужи од седам миља, нолако смрзавали ; ја сам америчког вештака Ргапк Б. МШе1;-а, који је тада био са мном, учинио на то пажљивим, и он ми је доцније, кад је гледао моје слике, потврдио. да су са свим истините, а мене су баш због ове слике критпчари тако грдили, да се то не може овде исказати. Ја сам посматрао, како један свештеник на бојном пољу даје последњи благослов над множином мртвих, опљачканих, исакаћених војника, који су наскоро пре тога дали свој живот за своје отачаство ; и слика од овог догађаја — коју сам сликао исто онако, као што сам је и гледао, са сузама у очима — извикана је на највишим местима, као производ мог уображења, или као извртање истине с намером. Они, који су ме тако лакоумно осуђивали, нису држали, да је мука достојно, да узму у обзир тај Факат, што је та «лаж» потврђена од оног истог свештеника, који је, разјарен многим нагхадајима на мене, изјаснио се пред многим посетиоцима галерије, да је он баш главом био тај, који је изрицао онај благослов над гомилом мртвих војника, и то у оном истом пределу, који је престављен у тој мојој слици. Но при свем том, у мало није ова моја слика избачена из изложбе. А кад је се смерало, да се све ове слике издаду, као Фарбане слике на артији, било је предузеће с вишег места забрањено, из страха, да ће ове јевтине слике иродрети у велику масу. У ооталом не треба мислити, да је ово неодобравање било само у руских највиших кругова. Један врло познат прајски генерал саветовао је цара Александра II. да све моје слике, као врло опасне, спали.