Otadžbina

130 Р Е А Л 11 3 А М водили, да ће од тог детета постати временом особито важан човек. У Витлејему сврате мудраци у крчму на преноћиште. Слуга, који је намиривао мазге ових путника, дође после кратког времена натраг, и иснрича им. како је се пека сиротица склонила на преноћиште у кошари, где су мазге, и тамо је родила извапредно лепо дете. При овој вести згледиу се мађионици значајно : ону нову звезду они су правилно нротумачили. «Где је — ајдемо да видимо то дете, то мора да је неко особито дете.» С овим речима уиуте се мудраци у кошару од крчме, која је била издубљена у стени, и у коју се иначе затварају коњи, краве, и магарци крчмареви и нутнички. За њима дође и неколико других путника, који су такође постали радознали на то чудновато дете. У једном углу у кошари нађу они изванредно лепу, бледу. младу женску, која седи на свежњу сламе и задаја дете ; за то време њен муж, на глед остарији човек, стоји пред кошаром, и баш оће да се да нешто у посао. «Ао, да красна детета !» веле мађионици, па се окрећу женској и веле јој : »Заиамти наше речи, тај ће бити велики човек, ми смо видели како је сјајна његова з!!езда.» Како је цела кошара изгледала јадна и убога, разбуди се милосрђе у мудраца. Један од њих можда оставп на повојницу неки златан новац, други опет нешто од скуноцене измирне, коју је имао у торби код себе. Кад мудрацп пођу из кошаре, окреиу се још једном к Марпји, н понове своје нрорпцање, о великој будућности, која дете очекује ; «а Марија чуваше све ријечи ове и слагаше их у срцу својему.» (Еванг. Лукино, гл. 2, 19). Ја сам тврдо убеђен, да тако реалистичко ирестављање оне сирогпњске и нросте околине Христовог рођења има на себи несравњено впше узвишенога, но онај