Otadžbina

сјај и богаство и друге претераности, који су стари мајстори натрпали у слике. Али оваква обрада овог предмета нова је, за то изгледа чудновата, и за то ће можда дати повода за многе примедбе. Тек после једног или два столећа, биће наши потомци у стању. да реше, које је од ова два схваћања, која су данас у опреци једно с другим, правилније. * * * На сликама, које сам ја изнео, оорађен је на једној од њих један догађај, који у старој Палестини није био баш нимало редак , ну који при свој својој простоти има на себи нешто веома драматично, а то је разапињање на крст код Римљана, Небо је покривено тешким. црним облацима. Одмах иза зидина јерусалимских подигнута су, на једном кршу на омањем избрешку од камена. три крста. сва три једнака и по величини и по изгледу. Они што су са стране на њнма разапети. то су обични људи, здепастог тела, а онај у средини има племенитији изглед. Његово лице не може да се види ; дуга, кестенаста коса виси му иреко лица и покрива га. Дуга коса показује, да је разапети човек, који се Господу заветовао, да ће бити уздржљив. Из рана и на рукама и на ногама овог разапетог човека тече крв (позната је истина, да је лекарима врло тешко, да препрече истпцање крви из испружених руку и ногу). Према крстовима стоје два свештеника од високог положаја, који с неким другим човеком у ратној оПреми нешто веома живо разговарају. а по покретима руку и цртама лица види се, да се труде, да оног ратника на нешто наговоре, или да му нешто докажу. Онај ратник види се да не пристаје на њине речи. Можда се тиче кривице онога на средњем крсту, у коју овај војник још сумња. — Свуд у наоколо око гог избрешка начинили су војници ланац. те задржавају светину.