Otadžbina

РЕАЛИЗАМ

135

једну исту врсту слика, исте предмете обрађене на исти начин. Досадно јој је у позоришту, јер од десет престава њих девет имају један исти заплет, и један се комад као и други завршава са удадбом или женидбом. Па каква је, онако у опште речено, улога вештинина? Данас је се вештина ионизила до празног терања времена оних , који имају времена и воље да се томе одају. Ништа се од ње и не тражи друго. до да побуђује и потпомаже сваривање у стомаку. Живописне слике се на пр. сматрају, као обичан кућевни намештај. Кад је на зиду, између врата и угла са конзолом и вазом, још празна простора, онда се он попуњава неком сликом; али она мора да преставља неки лак предмет, са допадљивом израдом, те само да не одвраћа на се пажњу од осталог намештаја и осгалих собних пошурнца, и да не смеће посетиоце у разговору. Па ипак ништа није тако у стању да утиче на људе, нити има толико срестава на расположењу, као вештина. У пређашња времена су се вештаци махом ирибивали уз богате и силне; тим су били независни од правила и закона грађанства; но с друге стране опет били су, обзприма према својим заштитницима, веома ограничени у слободном изношењу на видик својих особености и својих самосталних назора. Ну при свем том, што је положај тих вештака био сличан са положајем дворских ласкатеља, био је ипак утицај вештине тако велики. да су столећима сви односи и очитовања народног живота били прожмани тим њиховим утицајем. Колико би тек данас требало очекивати од вештине, у добу, где се вештаци осећају као државни грађани, с пуном одговорношћу за сав њихов рад и посао. где немају да се управљају по укусу богатих и отмених, којп оће радо да се сматрају као меценати, где су стекли независност и заузели положај, који је веома пеопходан за користан рад, положај отмених људи — не у смислу затуцаних предрасуда о кастама , но у оном ширем и