Otadžbina

136

Р Е А Л И 3 А М

нлеменитијем смислу, у ком савремени живот ову рзч разуме. * Како нам је свима данашњи развој друштвени на срцу, и с њим смо срасли, то не можемо да будемо ни без вештине; јер она је у стању, ако јој публика поклони поверење, да данашње друштво осигура и заштити од најозбиљније и највеће опасности . која му прети. Најважније од свију питања која данас ишчекују решење, према коме су сва остала питања малена и ништавна, јесте без сумње социјално пнтање, које се наднело над нама, као густ, мрачан облак. Оие масе, које су столећима проводиле век у јаду и чемеру, п умирале од глади у надежди на будуће, боље дане, сад неће више да чекају. Ону нређашњу веру у бољу будућност изгубиле су ; њина је глад распаљена. оне захтевају своје право . т. ј. поделу свег имања на равне делове. А да ова једнакост не би могла доцније опет да се понншти, захтевају они, да се и сва умна моћ, дар и духовне способности сведу на исту средњу меру. да се добрп , средњи и рђави радовм плаћају по истој мери. Они оће да друштво подигну на новој основици, и ако се њине жел.е лепо не саслушају, они ће са буктињом у руци да иониште све споменике данашњег — по њпним појмовима преживелог се — иоретка друштвеног; све јавне грађевине, црквене споменике, библиотеке, скровишта вештина, све оће да претворе у прах и пепео — за иста права религија ужаса. % % % Мој премннули пријатељ. генерал Скобељев, запптао ме је једном, шта ја мислим о социјалистичком и анархистичком покрету. Он је сам признавао, да не поима, шта они оће. «Шта им недостаје? Шта оће да постигну?"