Otadžbina

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД

149

цијскнх и истражних судских затвора, и ако се на сваком листу њ егових књига види, да данашње стање ових установа доприноси врло много развитку злочина, о коме је овде реч. Ми би уз то захтевали још и што строжију и што озбиљнију примену прве казне, нарочито код оннх малолетника, који први пут долазе пред кривпчног судију, но о томе други пут опширније, тим пре, што су за сад противне томе и теорија и практика. II. Трећа се свеска пишчеве књиге бави „децом робијашима''. А ш ово није предмет само треће свеске. С правом се може рећи, да је ова само про ужење ирве, која се такође бави већином малолетним преступницима. Малолетни преступници, или како се друкчије зову деца-злочинци, данас су предмет најозбиљнијих проучавања како на теориском тако и на практичном пољу. Нова криминалистичко антрополошка школа , која > злочин. види не само повреду казненог законика, већ у исто време појаву, која се јавља као последица двају главних чинилаца: индивидуалног и друштвеног. не губећи из вида ни уплив земљишта, климе, предања и т. д., та школа је у свом истраживању дошла до једног чвора, који треба да се расплете и размрси нре, но што се почне говоритн о друштвеној и државној реакцији против злочина. 'Гај чвор је велико питање: да ли је злочин у главноме индивидуална или друштвена појава, — је ли он израз индивидуалне Петрове природе и према томе од њега нераздвојан, или је плод друштвених околности, тако да су Петар или Павле само његови у осталом сасма произвољни носиоци? — Са свим је природно, да су се радници на овом пољу трудили да реше ово питање онде, где је оно било најразговетније и најчистије. Отуда се у последње време баш тако много изучавају деца-злочинци. И доиста, кад се од горње поставке пође, онда је са свим природно, да се изучавање отпочне од детета, где су друштвени упливи још врло мали, бар у главноме много мањи, но код одрасних. И један посматралац, који је за дуги низ година из најближе близине проучавао злочинце по талијанским казненим заводима, проФесор катанског универзитета Р: Таверни, даје на ово пита ве следећи одговор- иШто смо већма проучава ш све појединости из прошлости наших злочинаца, то смо се све више н више о -ећали позваним, да дамо следећи научни закључак: у детињству има извесна врста несаособности за арилагођавање васаитању, која < ј исто време чини ариродну склоност злочинима, како детињства тако и зрелија доба. Ми смо имали прилике, да на овој основи поставимо праве научне дијагнозе, што само иде у прилог истинитости наше