Otadžbina

150

КЊИЖЕВНИ ИРЕГЛЕД

поставке. Како смо научним испитањем седамнаесторо деце дошли до закључка, да она не могу никако да се прилагоде васпитању, то смо ми у њима с извесношћу предвидели будуће злочинце, што су они још у својој раној младости и постали, са свим противно ишчекивању других научара, који су у њима видели само створења, спора у учењу, но која ће подесна педагошка средства убрзати и васпитати®. Кад је уважени италијански научар развијао ове своје мисли на прошлом конгрезу за криминалну антропологиј у (држаном од 28 Јула до 5. Августа у Паризу), онда су нам са свим онако »из небуха" излазили пред очи поједини типови из ,Кесароша 1< и »Деце робијаша", а међу њима се нарочито истицао онај син једног бившег уредника, чији су сродници покушавали, да га изведу иа прави пут. Кад смо већ при овод питању, онда сигурно неће бити на одмет, да овде, онако мимогред, саопштимо главне мисли о њему. заступника на поменутом конгрезу. Поменути Таверни продужава у главноме у следећем своје назоре: Како је он сам по занимању иедагог, то за њ ни свако политичко јединсгво није ништа друго до (< простран организам за друштвено образовање грађана". Међу овима иоследњим има међу тим и таквих, који су по својој особитој, урођеној и непобедивој одбојности у стању да се одупру—бар у извесној мери—спољнем упливу васпитања. И отуда урођена кривичност, урођени злочинци, чијем је ремећењу друштво увек изложено, и ако сами злочинци нису увек свесни штетности њихових поступака за друштво. . . . Породицу треба сматрати за смањено друштво, одн. државу. И као год за ову тако и за иородицу постоји традиционални закон чувања и одржавања у њој доброга реда и иоретка. Друштвени закони су само прошнрење породичних, као год што је друштво само увећана и проширена породица. И породични се задатак састоји у главноме у томе, да се појединац прилагоди друштву. Но опитима се може доказати, да у сваком друштву има известан, срећом мали број особа, које се по урођеном нагону одупире породичним законима. А овај отпор се иојављује са свим јасно и одлучно још у најранијем детињству. Из ове њихове противности, наспрам породичнога живота и из отпора, који они показују наспрам свих цивилизаторских средстава, објашњује се у исто време и лакоћа, којом они напуштају своју породицу и школу без икаквог обзира на последице тих својих постуиака. Таверни, као што се види, мишљења је, да има неиоправимих малол.етних преступника, односно рођених злочинаца,, чији се злочиначки карактер појављује и виђа још у најранијој младости. — Са свим је другог мишљења др. Мањан, проФесор париске медицинске школе. ГТо мишљешу