Otadžbina

156

ПОЗИВ НА ПРЕТПЛА.ТУ

за психолога тако и за социолога. Али ми овде не можемо крпвити писца, јер нам он није могао дати оно, чега није нашао у службеним извештајима, а овн су рађени тако. небрежљиво, да се за више од половине извршених убистава у току од 1845— 1884 не зна повод. Ако се досадашње не може надокнадити, онда бар ваља порадити да у будуће извештаји буду што тачнији. Писац се може у овоме користити својим срећним гтоложајем у Министарству унутраш. дела. Да би се паука могла успешно користити статистичким податцима, ови треба да су потпуни и брижљиво израђени. По разним знацима, у које се ми за счд но можемо упуштати, материјал који је писцу стајао на расположењу није потпун, нитп је са свим брижљиво сабиран у архиви министаретва унутрашњих дела, те с тога се он може узети само за помоКпо, посредно, а никако за стално и сигурно срество при одређивању закона у друштвеном развитку наше отаџбине од 1845 год. па на овамо. Поред тога ми у изради саме књиге наилазимо на један недостатак, који је врло важан, и који би желели, да се у корист науке уклони у даљем раду. Ми би хтели, да се сеоско становништво обделава одвојено од градског, и овај захтев мислимо да није ни мало нужно ни поткрепљавати. Даље би за науку било од неоцењиве важности, да зна уплив и односи наслеђа у сваком поједином случају. На последње се питање дб сад, нпје можда оораћала никаква нажња. Али што није чињено до сад може се чинити од сад. А кад су наш I претци још год. 1839. знали поставити основу моралној статистици, на којој је сабиран досадашњи материјал, онда је крајње време, да се данас после педесет година државног нам живота та основа измени и прилагоди новим потребама и захтевима науке. Томе се надати тим пре, што у министарству унутр. дела данас имамо неколико врло вредних и спремних радника. Пишчеве граФичке таблице су марљиво израђене, а напред је додат врло умесни преглед бројних таблица и на Француском језику те ће се и страни стручњаци моћи користити овим радом, и ако би за њих требало по неких објашњења. У опште >зев, ми можемо само честитати писцу на овом раду, желећирму истрајност у њему. 19—31. Окт. 1889. Лондон Др. Јк. јР. Реснит ,..

ПОЗИВ НА ПР1ТПЛАТУ НА „0 Т А Џ Б И Н 7" МЕСЕЧНИ ЧАСОПИС ЗА КЊИЖЕВНОСТ, НАУКУ И ДРУШТВЕНИ ЖИВОТ оА ГОДИНУ 1890. Осам је година како излази в Отаџбина а . У 93 свеске, које су до сада изашле, и које су растурене у сто хилада егземалара. „Отаџбина* је донела: преко 300 лирских,