Otadžbina

КЊИЖЕВНИ [1РЕГЛЕД

155.

н. пр. према томе, како он врши самоубиство. Разуме се, да овде остале околности, које у обзир долазе при сравњивању два или више народа, морају бити исте и.ш бар цриолижне. Начин иак вршења самоубиства није (хвала богу) једино обележје за оцену моралног и исихолошког стања ни појединца ни народа; он важи само као једна црта и од значаја је само у комбинацијама с другима. Да почнемо одмах с разликом између полова. Познат је и психолошки лако објашњнв Факат, да се женске најчешће убијају вешањем, тровањем и давл,ењем, док је код мушких употреба пушке (одн. револвера) н ножа чешћа. Нико неће порицаги, да је мушкиње по природи својој храбрије од женскињ«. Ми с тога можемо с правом пренети начин убијања као мерило за процену једне осо:'ине народног карактера — јунаштва. Само је овде упоређење сад већ сасвим друго. Да се говори о јунаштву и одважности једног човека, не треба га упоређивати с женом већ с човеком, а при процени ма које црте народног карактера, ову треба упоредити с другом јој код ког другог народа. Може се рећи, да су Италијанци и Пруси најуначнији народи у Европи. Томе је прошлост најбољи доказ. 0 тим се у осталом слаже и начин самоубнстава код ових народа, јер су се до сад ош1 сразмерно највише убијали ватреним оружјем. Србпја ће у овом погледу да им преузме ирвенство (Дао би Вог, да то буде и у другим, бољим и кориснијим правцима!) Сразмера је у том погледу следећа: На прво место . ола.зи Србија с 558 (474 мушких и 84 ж .Ј, за тим Ита.шја с 342 (308 м. и 34 ж.| и најпосле Пруска с 141 (133 м. и 8 ж.) ватрена самоубиства. Узев у обзир саме наше покрајине (осим нових крајева) ватреним оружјем је извршено највише самоубистава у целом овом времену (од 1845—1884) у Рујну — Старом Влаху — Рашкој од нзвршених мушких и 19'6°/ 0 од извршених женских убистава) па онда иду Браничево (45 б°/ 0 и 7'3°/ 0 ) Шумадија 44'4°/ 0 и 5'8°/ 0 ), Тимочка Крајина (45°/ 0 и 4-3°/ 0 ) најпосле Мачва (42-5°/ 0 и 5-9°/ 0 ). Ако не са свим упоредо, а оно врло приближно овом ићи ће и степен храбрости по нашим покрајинама. У новим крајевима су поред оста.шх важна два случаја самоубиства (стр. 167 и 168). Једно је од њпх. извршено „због сиротиње" а друго с тога »што је (дотични) биоизбачен са збора као сумњив, и што су га као таквог хтели да ставепод полициски надзор". На жалост, писац нам нј казује округе у којима су ова самоубиства извршена, и ако би то било за нас од ве.шке важности. (Ми н. пр. слутимо, да је последње оД овлх самоубистава извршено у топличком или у југозападном крају нишкога округа). Народ, у чијој се средини налази ма и један прост сељак, код кога је осећај части и грађанских врлина толико развијен, да се он радије лишава живота но части, тај народ још увек има здраву основу за развитак најлепших и најдрагоценијих врлина. Знајмо се користиги том благотворном озновом ! Ми се овде не можемо упуштати ни у суштину самоубиства нити у његове индивидуа.ше, друштвене и климатске узроке. Иа ппак морамо приметити , да је VI. пишчев одељак „(самоубиства по узроцима самоубијања" стр. 134—157) најслабији део његовог рада, и ако је то већ по самој својој нрироди најважнији део како