Otadžbina

ГСРЕОБРАЖЕЊА

Прошле јесени нознадох из б.шже господина Г ћа, о коме сам много слушао говорити по »бољим« кућама у К. Тај је Г. дошљак у К., гдје му паде сјекира у мед и гдје је својим радом јако умножио имаовину, коју му је жена донијела. Сгодинамаје Г. постајао све више и више настран, али, на махове, и веома искрен. Ја сам био среће да се састанем с њим у наступу те његове искрености, те (кријући од њега) побиљежих на брзу руку, али вјерно, све што ми је он причао и што ја крстих „Преображења". I Гдје ми се отац родио, како је младост провео, за што се настанио на тромеђи — о свему томе ништа ираво не знам. Причали су ми доста о њему, а ја ћу шоменути што је најпрече. Био је омален, ватренијех црнијех очију, брзорек и свадљивац; одијевао се на полак поварошки; у говору је заносио као јужни приморци; кад је дошао на тромеђу, у село 3., говорио је да је служио у војсци, показао је кнезу писмени допуст да може отворити крчму, подмитио је кнеза, те му је овај уравнао пут и помогао да брзо сазида кућу ; радња му је напредовала годину дана, док се не ожени најстаријом поповом кћерју, а тада пође све наопако; узрок томе не бијаше моја мати, како би се могло помислити, него то, што отац уз ниће поче крчмити: повјесма, чивит, игле, конац и остале ситнице , колико је доста да се на тромеђи механџија прометне у трговца; тако је хтио поп, његов таст; од тада одбише се гоље од очине крчме, те свртаху само ОТАЏБИНА КН». XXIV ов. 94. 11