Otadžbina

94

ТАМО — АМО ПО ИОТОКУ

као нека киклопска насеобина; високи гомиласти облаци пририђају нам се, онако јако осенчеии и облив енн вечерњим руменилом. као неки живп џинови што се шећу но небу, и уобразиља нам у сваком облику види разне људске и жмвотпњске слпке. По вароши виђамо како носе к,:аде тако дебеле. да ппсмо у стању себи да уобразимо, какво је било цело дрво ; једна њихова даска даје трпезну плочу за 6—10 особа Ово је дрв'> н.ш мрке боје тнк или чоколадне В]ак \ уоос1) и тако је чврсто, да се може резати у арабеске и лпшће. Намештај кућни не само да је укусно скројен и вешто изрезан, него је тако масиван, да на стовариштпма можеш наћн кФОтења" и долапова, поји су дотрајали два-три века. Једном речи све што је у овој земљи, било да је створено ирпродом или руком човечијом, носи на себи печат сталпог и величанственога. Лишће се вечито зелени; цвеће мирише и кад се еасуши: ананас и банана што се ту узбере, поједе се гдешто после више месеци гдегод у Евроии; један сто нли која му драго [;ућевна утвар, што се ту сагради. траје кроза векове; ткиво се излиже, али се хоће многе године, док се поцепа, а зграда кад се једном подигне, пркоси вековима, и прича ваљда хиљадитом колену, на коме је ступњу била људска култура овде, кад су се поносити Европљани, данашњи господари ове земље, Још заодевали неуштављеним кожама. Све што се у овим странама свега појављује около нас, не прпвлачи само увелико нашу пажњу, него буди и дивљење у нама, и ми се иза дужег посматрања и размишљања радо склањамо, да мало скромније гледамо на нашц европска «културна освојења>\ Кад год сам се из Бомбаја вратио у Трст, све ми се привпђало сићушно у њему према размерима, на које се око беше свикло у овим странама света. Али право, има доста и ситнежа у ономе гигант скоме све^у! То су људи наше Феле, који се у лову за срећом разиђу по овој дивној и нлодној земљи да брсте.