Otadžbina

ОПРОСТИ им.

Као и свака сочпа воћка, Индпја има својих гусеница хоћу рећи привремених становнпка, који ће за дуже или краће време, како се ирометну у златнокри.ше лептире, да полете у своју постојбину натраг. Али ја нећу овај снтни свет да пуштам. да ми квари осећаје побожног дивљења, што сам у души очувао према овој исполинској колевци људскога рода: њега ћу ја да прикупим за један брод, на ћемо на дугом путу преко Океана имати времена да га загледамо и разгледамо.

У стрпљењу носим мој трнови венац, Ког божанске сиде у део ми дале ; Са болом у души носим крст мој тешки, На ког ћете распет' свете идеале. Распните их само, ви.... добро се знате ! Ал' њихна ће свеглост и с крста да сине: И ја ћу довикнут' к'о и многи други : »Опрости им, Боже, не знају шта чине!® Распните их само ! Али време пде, Време лети, лети својим брзим летом, И доћи ће доба, кад ће они вечно, Божанстзеним сјајем сијати над светом !

ОПРООТИ и м ....