Otadžbina

ИСТОРПЈА ПОИМАЊА ХЕМИСКИХ Е.1ЕМЕНАТА

99

сте једно, а то је нека праматерија, која није ни ватра, ни ваздух, ни вода, али која има способност заузети све облике. Тој праматерији, мајци свију постојећих тела. био је придружен неки принцип кретања; из те праматерије, и тог кретања, постало је све Највећи аукторитет на пољу ггриродних наука, кроз дуги низ векова, био је Аристотелес (384 — 322 г. ире Хр.)- Он је задржао Емиедоклове елементе: земљу, воду, ваздух и ватру, сматрајући их као основне састојке свију наших земаљских тела; а оспм тога, ти се елемеити могу и један у други претварати, тако н. пр. ватра може прећи у ваздух, а овај у воду, и обрнуто. Узео је даље, да су ти елементи распоређени на нашој планети по тежинп њиховој: земља, као најтежи елеменат, заузима центар, око земље је вода, изнад воде је ваздух. а над ваздухом је ватра. Али изнад ватре сву просторију неба и звеада иснуњује нети елеменат етар; то је, по њему, први елеменат, некакве веома суптилне материје, која се налази у вечитом циркуларном кретању. Није јасно исказана улога етра ; чини ое , као да он, револуцијама озго, даје импулс свеколиким променама на земљи нашој. Најзад неко божанство. са највишега места неба, одржава вечиту хармонију света. Аристотелес је узео даље, да су у поменутим елементима спојена по два од четири основних стања материје, а то су: тоило н ладно, влажно и суво. сматрајући топло и ладно стање као ак • тивна, а влажно и суво као пасивна. Тако земља је ладна и сува. Вода је ладна и влажна, ваздух је топао и влажан, а ватра је топла и сува. На тај начин Арнстотелови елементи беху представници извесних физичких стања, и по томе састав тела беше му означен физичким особинама њиховим. Тако топљива и растворљива тела садрже доста воде. а нетопљива и нерасгворљива доста земље, где ладноћа условљује чврста, а топлота течна ') Реч »етер* сасхав.вена је из две грчке речи, које значе »трчим неирестано .*