Otadžbina

] 00 ИСТОРИЈА ПОИМАЊА. ХЕМИОКИХ ЕЛЕМЕНАТА. стања; испарљива тела садрже ваздуха или воде, где топлота одржава парно а ладноћа течно стање и т. д. Аристотелес је замерао ранијим ФилосоФима, што су постављали само принципе ствари, а нису показали узрок ироменама тела. Јасно је, вели он, да супстрат сам не може бити узрок променама, које на њему бивају. Кад се од дрвета изради штогод, ту није дрво узрок тој промени, већ исти лежи у другом чему. Истраживање тог узрока, вели он, јесте истраживање даљег принципа, а тај је кретање. Кретање је њему узрок свима променама тела. То је гледиште старих грчких ФилосоФа о принципима тела , и ван те ФилосоФије не налазе се никакве важније поставке о том питању, и ако су други народи тог доба били далеко напреднији на пољу хемије. Хемија је. од њене најстарије прошлости, па до краја прошлог века, била просто спекулативна вештина; она је сматрана као нека тајанствена свемогућа вештина, која може човека — посвећена тим тајнама — обогатити, усрећити, па чак и прибавити му благостање «другог света.» У прво доба веровало се, да се све то могаше постићи гаткама и другим празноверицама , уз припомоћ неких виших створова; доцнпје пак, код алхемичара, придружена је тим мистеријама и теорија камена мудрости. Тај философски камен могаше трансмутовати просте метале у сребро и злато, а веровало се и то: да лечп све болести, да може продужити век и донети сваку срећу. Ова алхемиска теорија, о трансмутацији метала , основана је на теоријама грчких ФилосоФа о принципима. Кад су сва тела, по тим грчким теоријама, из једне или неколико основних материја састављена, онда је био логичан закључак алхемичара , да се сва тела могу из тих састојака вештачки стварати. Што се пак алхемичари бавише искључиво вештачком производњом злата и сребра, то је последица жудње човека за бољим животом. Алхемичари су, у главноме, задржали Аристотелово гледиште о најпростијим састојцима тела, акомодујући га,