Otadžbina

СА ЈАВОРА

19

грози од границе целом оном крају, услед одступања наше II кл. на Шарган , и између осталога пита: (( где ћу збег Ужица, Петрића поље или друго које место." Ђеиерал је питао за мњење и бригаднр му разложк, како би штетио и деморалишуће било, да се Ужицу збег одређује — но да се од добровољаца пош 1,е један бататаљон са Сјеништа ка Шаргану, те да помогне II к.1. да задржи Турке, ако продуже и даље продирати. Даље, округ има 6 батаљоиа III кл пописане и наоружане, величине на 1000 људи сваки, нек их узму ср. начелници као батаљонски команданти, а начелник окружни нека буде бригадир III кл.; нек изађу сваки на своју границу. а два унутрашња, ср. ножешки и црногорски да иду на Кремна. Спредњача и муниције има доста у Ужпцу. Надзорник пожеш. барут. магацина, Василије Јовановић, који се више пута молио да дчђе у бсј, да спреми лаку батерију у Ужицу, која је била неупотребљена. — И све ово да се употреби за одбраиу, а никако збег да се тражи Ужицу. Овако је одмах диктирано, телеграФисано да се и учини, и било је успеха. Због критичног положаја оног краја, послао је командант ибарске војске на Златибор и ариљски батаљон II кл., око Ч. Јула, под командом иотпоручика Миладина Стојановића , који је до тада бпо прикомандован ужич. бригади I класе. По свима сазнањима, непријатељ је ишчекивао иомоћ. Говорило се да се прикупљају многи Арнаути и да ће на нас ударити; да ће Дервиш паша довести војску (8 табора иизама) од СолуНа; да ће доћи војска од Босне и Херцеговине; и да се купе, сви из новопазарског пашалука, Турци под оружје, а Срби у комору. Међу тим војска Мехмед-Али-паше спрам нас непрестано се, врло озбиљно и хитно опшанчавала, градећи утврђења по све дневно, по Калапољу, висовима. изнад Кладнице, на Љесковцу, Огоријевцу и другим мостима. А такође су оправљали шанчеве по утврђеним логорима