Otadžbina

50

ИЗЛ КИШЕ СУ11ЦЕ

памет стала, и око не сузи, и душа не дише и језнк му се одузео.... Дође на њиву. Метиу лонце пред радине. — 'Ајде да ручамо, Јашо. Он само одма'ну главом. па оде у дно њиве. Ту се баци под јабуку и ноче се ваљати. Рукама је чуп о траву око себе, па је трп о у уста те жват'о и иси.1>ув'о.... «Шта ћу боже?.... Куд ћу и на коју страну !.... Да се женим ?.... Али коју да узмем ?.... Нема ту девојке за мене ! ....Ја не могу себи Нчену наћи !.... И не познајем и !... Нисам у то коло изаш'о — не памтим !».... «Е. али оном старом гробу треба наћи замену !.... Она не може внше; баш не може, види се !.... Па то само њој замену?.... II... тако је најбоље !.... Мени жена не треба, а њој ћу наћи нека је служи.... Јес !.... оженићу се, венчаћу се и.... наја ће добити замену ?,... Тога вечера викну ме он. — Које добро, кардо? — Имам нешто с тобом да разговарам. — А о чему ? — 'Ајдмо код мене па ћеш чути. И, ја код њега. — Знаш шта ? — Шта? — Иознајеш ли ти ове наше девојке ? — Па.... познајем. — Има ли за мене прилика? Ја се.закамени ! — Шта велиш ? — Има ли за мене нрилика ? — Ти оћеш да се жениш ? — Ја ! — Баш 'оћеш ? Ја — Е, има ! — Која је ?