Otadžbina

Т Е Ш К Н Д А II II

3

пенушена од силна ветра. Да су се навезли, они би нашли то што се и на коггау налази: да страва нигде није тако голема , кад смо усред ње , и да она добије сву своју ггревласт над нашом душом. кад је исгтред нас или иза нас, те нам је уобразиља почне увећавати. — Те страве нема за онога. који живи на мору; за мрнара хоћу да кажем: он је свагда спреман да је гледа, и за то га нигда неће изненадити и омалодушити. А шта му и може то разбеснело море? Прогутатн га? Та за то је он спреман био кад се навезао на њ. Више му не може, до узети му живот, па колико и било силно. Тако сам тумачио ону хладну трезвеност мрнара, кад бих се нашао на бурноме мору у њиховој срединн. Гледао сам их, испрва сав узбуђен, док нисам научио мислити и осећати као и они. Хоће се за то времена ; не иде то тако брзо! Ипак би се они, који познају карактер мрнара, љуто преварили, кад би мислили да се иза њихове хладноће не скрива осећајима загрејано срце. Та они су синови, који пмају на дому своје мајке. Је ли могуће, да им се бледа страхујућа сенка старице за часак не поткраде у душу? Они имају на дому своје љубе, своју дечицу, гга је ли могуће да их њихове анђеоске слике не пресретну у тренутцима тешке опасности ? Ја сам о томе имао једном драгоцену студију, и рад бих да је чују моји читаоци. Нисам њојзи ништа додао, што пије бпло у ствари. То ми могу веровати Беше то на измаку маја месеца 81-е, кад сам добио налог, да се навезем за Порто Саид, и да дочекам тамо брод <(Калипсо», који ће из Сирије носити турску војску за Јемен у Арабији. Горштацн Арављани иза Јемена су за иблистателну порту» и данас то , што су негда били горштаци Карадаглије : нигда се не шћаху покорити османској владавини, а кад би их сила ирлтисла, они би се брзином њихове Антилоне скрили у брда, и отуд жестином њиховога леоиарда нападали на Падишине