Otadžbina

ГРЧКГ. мисли

69

И страни писци у новије време почели су ићи за једним или другим схватањем, како се коме чинило ближе истини, или често како је који интереса имао. Тако су најновије карте наштампане по једном или другом погледу. Докле Гопчевић у својој књизч о Старој Србији и Македонији и у чланку у Петермановим Оео^гарћјзсће МШћеПипдеп све Словене јужно од садашњнх граница Краљевине Србије и од Ћустендила ирибраја у срнско племе, Н. С. Зарјанко и његов издавач В. В. Комаров из ГТетербурга на својој познатој најновијој карти словенских народности, те исте крајеве приписују Бугарима. Познато је узнемирење, које је у свима сриским крајевима протестима и неодобравањем поздравпло ово петербуршко издање. Историја иоследњег рата и Сан-СтеФанског мира оживе наново у својим горким успоменама, и свакога проби зебња од онога што би се други пут негде могло решавати за зеленим столом будућега Сан-СтеФана и Берлина. Целина српских земаља почела се осећати као живо сувремено питање, и то очврсло осећање узрок је, те нико није могао остати ра ■ внодушан према ономе, што би будући европски ареопаг могао решити о даљој судбини српскога народа. И писца, који ово нише, много интересује, како питање о будућим коначним политичким границама међу Србима и Бугарима, тако и питање о оном коначном решавању балканског питања и судбине балканских народа пред ареопагом европским. Јер писац ових редова мпсли, да се већ неће моћи решавати само српоко-бугарско иптање, него да се српско-бугарско питање од сад мора изучавати у целини са балкандким иитањима. На балканским је народима, да сами расветле своје тегобе, да сами за рана обележе своја захтевања, да сами пзнесу што више осветљења својим правима, да се сами брину о политичном успеху својих аспирација. На српским је политичким људима, да из овога општег задатка," који подједнако вреди за Србе, Бугаре и