Otadžbina

72

ГРЧКЕ МИСЛИ

Шта је повод распре и неслоге међу Србима и Бугарима (па ма какве владе биле у Београду и у Софији), позиато је довољно. Постојани повод тај казан је мало више у наведеном тако званом етнограФском питању међу Србима и Бугарима. Он је сав казан у ономе , што је мало више речено о разлици међу наведеним најновијим етнограФским картама. Оно гнто се испод те Форме крнје ваља потражити и наћи. Наспрам Бугара, дакле, знамо како стојимо и знамо које су тегобе. Али је ли у нашој књижевности познато како смо наспрам Грчке? И знамо ли шта и Грчка тражн на Балканском полуострву, шта су њене аспирације, у чему се састоје њени погледн на етнографску ситуацију Балканскога полуострва ? Ми не знамо шта ради висока политика, али бисмо нагађали да би било правилно и логнчно, да у распри с Бугарима Срби потраже наслона у Грчкој — или у распрп с Грчком да потраже наслона у Бугарској. Овим путем, наравнајући се с једним којим год. кад се с обадвојицом не може. најпре би се, може бити, нашао излазак из садашњега, по изгледу, неразмршљивог заплета. Саме аспирацпје ваљало би да се удружују, као што би се државе удруживале, те да тим начином помажу остваривању будућности. Практична политика нерадо се губи у декламовању или у иразној вици. Она свуда, а нарочито у тешким ситуацијама, љуби дела, тражи дела и стара се да тегобу сптуације делима олакшава. Књижевност сувремена има задатак да непрестано расветљава иутове практичној иолитици и да јој прстом указује, како тегобе тако и иутове, којима се оне могу уклонити. С тога, пошто су у нас нотпуно непознате грчке мисли о етнограФској карти Балканског иолуострва — ми се користимо племенитим гостољубљем «Отаџбине", да у простом реФерату. готово без икаквих нрнмедаба, изнесемо шта мисле Грци о раширењу и о аспирацијама своје