Otadžbina

ГРЧКЕ МИСЛИ

73

народности на Балканском полуострву, и да на крају главни преглед учинимо о целој ситуацији, барем како се она указује оку једнога мислиоца, који са садашњом дневном политиком никаквих веза нема. Тек кад се зна шта мисле и Грци и Вугари и кад се с тим упореди оно што ми желимо — моћи ће се смислити пут којим би се једино дала избећи тешка времена новога каквог Сан-СтеФана и Берлина. Ми нсћемо да дајемо ни поуке ни савете дипломатима од занимања. Али и њима можемо казати једну напомену извађену из самих народних обичаја Балканског полуострва. Карактерна је црта Балканскот полуострва, да се на њему у свима гтословима много цени а још више цењка. Аристокрагских обичаја на Балканском полуострву нигде нема. Ко се од цене не поплаши п у ценкање се упусти, често пута се погоди и кад се не нада. А ко се срди што му је много заискано, или што му је мало дато — тај ништа не сврши. Таки су обичаји Балканскога полуострва од Цариграда до Београда и од Драче до Варне. Најбоље би било да се балкански народи међу собом са свим погоде и пред Европу изађу с готовом ствари. Не узмогу ли се погодити сва трн, треба на сваки начин да се погоде барем два. Не би се онда имало шта много завидети судбини онога трећег, па на ма какву потпору он рачунао. као што се ни сад нема шта завидети свој тројици, гледајући их како се међу собом свађају и како чекају, да им ствар њихове куће трећи из туђине расправи. Нек ником није зазор да чује, да Европа већ с неком језом гледа на наш тасескнпе <1еб паиопаШев, Чувајмо се од европске расправе да не испадне да се илатно сече секиром место маказама. Ми не предлажемо ни једну одлуку. Ми само мислимо да треба изаћи из садашњег положаја и да ми сами треба своје властито питање да помакнемо даље. Кад велимо своје иитањв, опомињемо на ново да се не