Otadžbina

78

Г ЧКЕ мисли

прекрплила најезда словенских нлемена бурном једном поплавом, каквој у историји мало равних има. А што су Слпвени још у целости оставили. коначнм је уништила друга једна иоплава, насељавањем Арбанаса по Грчкој. И у унутрашњости грчког полуострва нема данас ни једне једине породице, којој дедови не би били или Словени или Арбанаси или Авари или Франци или погрчени Азијати из Фригије, Каликије, Кападокије или Лидије. Пријател>и старих Јелина, видећи да су стара јелинска племена пропала, тешиће се, може бити тиме, што се бар језик или акценат старих Јелина одржао или пренео па те нове насељенике, и што је он владу јелинизма у тим крајевима одржао. Али им се. на жалост, мора одузети и ,та утеха; и последња се њихова нада мора огласити за обману. Јер се доказује, да се пре, у старини, у Аркадији и у Елади, у Месенији и у Лаконији, у Беотији, Фокиди и у Акарнанији говорило словенски онако исто. као што се и сад говори у Србији и у Далмацији.' 4 Научна Европа дуго је времена преко својнх најодличнијих историка испитнвала ову тему и с десна и с лева. Распра се свршила ипак у корист Грка. Ако се и није одрицала снага словенском насељењу. ако се и није могло порећи, да су садашњи Грци физполошки заиста врло мешовит народ, опет се нашло, да се језик није могао одржати без народа, да се и народ свуда, ма и у мањима гомилама. одржао на својим старим местима, ако се, може бити, за време био и притајао од страха словепскога. и да је тај народ показао чудновато крепку животну моћ, кад ]е после толиког пораза ипак успео да оне досељенике са собом изједиачи и да их погрчи. Жеравица сачувана у средишту ногрченог римског царства и у његовпм главним местима, постојанство и непоколебљивост државне средишње власти и у највећим неприликама, бејаху довољни да одрже предање, да под•стакну нову борбу, и да у њој знатне победе одрже, ако