Otadžbina

ГРЧКЕ МИСЛИ

77

Евроие и Азнје, који су му се примакли. Толики су ггоборавили у њему своје народне говоре за љубав углађеног језика византијског, то.шки су затурили своје народне вере за љубав жаркога и прекаљеног православља. У Цариград су ови варвари долазили неписмени и прости, а из њега су полазили писмени. учени. пуни знања и вештине. Цариград је сам био царство; из Цариграда се држало и иовраћало царство. Више пута је царство спадало на сам Цариград. и више пута се из њега повраћало до далеких граница. — Црква је служила царству, а царство црквн, јер је црквена пропаганда било главно средство, да се новонасељенп народи разоружају и нокоре.» Али ма да се из овога изводи да су дух и просвета старих Грка велика освајања чинили, внди се _и нешто друго, а на име да се старо племе јелинско, творац чувеие грчке образованости, као племе, није могло ни мало сачувати. Место њега, како говоре европски историци, сачувао се његов језик, ако и иромењен, сачувало се име, сачувала се просвета, а раширио се тако рећи нов народ, и рашириле су се с његовим мешовитим раширењем и племенске му аспирације. У осталом, који народ европски може данас да се похвали физиолошком чистотом расе ? Сви су производ безграничног физиолошког укрштања, и питање још може бити само: где је надвладао језик с народним карактеристикама и традицијама, где се одржао дух народни, а чистота физиолошког иорекла доиста се не може много у рачун узимати. „Племе јелинско у Европи са свим се затрло писао је око 1830. чувени немачки историк Фалмерајер. — Гробове овога старог народа покрива двострука кора, на гомилама од рушевина и трулежи два нова са свим различита човечанска племена. У жилама сувременога хришћанског насељења садашње грчке краљевине нема више ни капи старе, чисте јелинске крви. Од Дунава па до крајњих кутова Морејскога полуострва сву земљу је