Otadžbina

80

ГРЧКЕ МПСЛИ

који је хтеде утопити у крвн њених јуиачких бранилаца. Алн ако се јелиноФилство из времена грчке борбе за ослобођење касније охлодило , оно је учинило много добра не само обновљењу краљевине, него и познијим грчким аспирацијама. Уз то је дошло друго нешто , чим су се првашње ндеалне услуге јелиноФилства позитивнијим начином и још у већу грчку корнст одмениле. То је вековнн антагонизам грчки према Словенима. С једне стране дакле, стара грчка борба са Словенима ггомагала је Грчкој пред западно-евроггским страхом од Русије. С друге опет стране заточништво православне цркве, у којем су се Грци увек одликовали и једноверност са Русијом имали су свагда доста средстава да поправе, што би им онај страх код Русије покварио. Тако су од свију балканских народа до сад једино они били у положају да им помажу обадве , иначе супрот положене европске политичке странке. Тако је Грчка и 1878. добила половину Тесалије и без пушке и без мртве главе. Шта она овим начином у будућности још може добити, не зна се, али је у иитању, иза кога већ вири врло повољан одговор. Светски предмети историје и књижевности, који се налазе у историји Грчке н византијскога царства, ставили су Грчкој у службу читаву гомилу озбиљних писаца. Ко год љуцки хоће да нише о једном предчету, он га заволи, хтео не хтео. Тако се Грци у својим патриотским историјским дедукцијама могу често позвати на прва научна европска имена. Заслужни Пуквил>, који је на крају прошлог века путовао по Грчкој и по западним деловима полуострва и који је 1805. био иослан да, као консул, заступа Француску код Али-наше од Јањине, описао је своја истраживања и путне успомене у шест свезака. 1 ) У Грчку, о којој говоре те белешке , он је узео сву Македонију и Албанију, па и саму Црну Гору. Истина је, да је он добро видео све националне разлике. које су током позниЈ ) РснкЈиеуШе, Уоуа^е с!е 1а Оггесе- ОеихЈегае есИкшп. Рагјз, 1826 —27.