Otadžbina

ГРЧКЕ мис .ш

јих векова настале, али је ипак много држао на старином завештану геограФСку ноделу, на стара назвања и на стару политичку целипу. и тога ради није задовољан ни са ограппчешем византијских провинција од цара Константпна Порфирогеннта, већ се маша неке дрквене поделе, по којој му нови Епцр или македопски ексархат старога византијског времена хвата и Леш, и Дук.г.у, и Скадар, и Дриваст, и Пилон, и Бар, и Црмницу, и Берат, уз остала места Други чувен и даровит писац нашега времена АлФред Рамбо, који је у Француској уз Жил Ферија био начелник министарства просв^те, баш онда кад је Фери извргнавао шегове црквено-нросветпе законе, бавио се питањем о етнограФији византпјској X века за владе цара Константина ПорФирогенита. То доба пада баш у оно време, када су се биле почеле стншавати буре сеобе народа ; кад се византијска моћ иочела, била на ново дизати, и кад се на скоро после владе тога цара моћ царства византијског, онет за подужи период, рашприла још један пут до Саве и до .Дунава. Тај је историјски период врло значајан, и за моћ грчку један од најповољнијих у историји византијског царства. С тога те студије, при свој својој озбиљности, нису могле да пе поласкају и да не користе новим грчким претенсијама на Балканском полуострву. И А. Рамбо не превиђа значење Словена и Румуна на полуострву балканском. И сам зналац словенских језика, он нигде не показује ни зле воље ни какве предубеђености против Словена. Али опет за то, он живо говори о моћи обнагл.ања, онорављања и еволуције коју у себи држи грчко племе. Тај начин објашњавања већ је донекле показан у горе наведенпм цитатима. Још јаснпје су те мисли развијене у особитој глави његове горо наведене књпге «0 царству грчком Х-ог века" где се говорп о етнограФији евроиских грчкпх области у X веку,

ОТАЏКИНА «Н»- XXV св. 97.