Otadžbina

86

ГРЧКЕ МИОЛИ

народа на Балканском полуострву пред само турско освојење. У томе ћемо у исти мах видети и то, како се горе наведена умерено јелиноФилска разматрања Францускога писца шнре и гранају под пером једног патриота и научннка грчког. Узимамо преда се дело чувеног ироФесорајелинске историје на атинском университету г. К. Папаригопула. 1 К. Папарнгоиуло говори да су се стари становници северне половине Балканског полуострва испред словенских и осталих навала склонили на југ, те попунили ранијим несрећама опустеле земл>е грчке. 0 њиховој народности он не говори ; и по том изгледа да их узима за Грке. За Словене који су се населили на југу полу(Јстрва вели, да су били много незнатнијега броја него они који су се населили на северу. У северној су се половини насе.ћавали читави народи ; у јужиој пак само поједине колоније. Тога ради и ако су се Словени били настанили и у самој Тесалији, Епиру и Јелади (Папаригопуло узимље да у Мореју никако нису ни продирали), они у тим земљама по његовим речима никада пису владали. „Они су заузели неколике отворене крајеве, и подизали су на њима своје засеоке и бачије; они су с временом образовали и тежаЧке и пасгирске општине, у којима су управљале њихове домаће старешине, које су они звали жуианима-, они су овда онда покушавали да освоје околна грчка места и да мх пљачкају, али они никада нису могли заузети вароши! Ето зашто се у Грчкој словенски зову села, засеоци, реке и планине. Међу тим све вароши старе и нове носе грчка имена. Јелини варошани били су често довољно моћни да узбију и да савладају Словене, и не тражећи помоћи из Цариграда". С овом историјом К. Папаригопуло свом снагом веште дијалектике брани за Грке јужну половину полуострва,

1 Шв1 <лге с!е 1а стНваИоп ћеИешчие Раг М. С. Рарагп#орои1о. Рапа 1878. То је управо нзвод из његовог оригиналвог деда које је у више евезака изашдо на грчком језику.