Otadžbina

ГРЧКЕ МИСЛИ

85

како се из тих истих туђинских средишта на њих просипље чудноват, чаробни утицај; њпхова снага и њихова варварска тврдоћа топила се пред тим тајанственим утицајем; они су осећали како из дана у дан слаби њихова првагања мржња на хришћанство и на јелинизам, како се ненрестано тоциљају у образованост и у ропство." И доисга после првих покушаја под Симеоном и Самуилом,словенске су се државне творевине претвориле у гол1' развалине. С почетком XI века византијско царство опет подиже своје заставе на градовима покрај Саве и Дунава. Крсташким ратовима и нередом. који је иза њих настао у византијскпм царству, изазвано ново словепско буђење под срнским вођама (Неманићима) у XII век\, које је одјекнули и у Бугарској (под Асенима) до Црног Мора, новратило је донекле старије стање. и полуострво се тада поцепало на две половине, на српску и бугарску, у којима се од Валкана к Дунаву и Сови утврдила неоспорна словенска владарина. У јужној половини пол\оотрва наставља се борба међу Словенима и Грцима с различитом срећом. и бојна су иоља од Балкана до мора. Освојење турско, које је и изазвано овом нерасправљеном борбом, завршило је старе распре врло трагично, бацивши у турско ропство сва балканскз племена на време од неколико векова. Истина је и то, да су од X века. којега смо етнограФију мало час обележили по разматрањима АлФреда Рамбо, Грци чинили и стварних етнограФских напредака. Предели од јужних граница арбанаскога племена па до јужнога морејског приморја, стара колевка грчког племена, заиста су од X — XIV века етнограФски освојени за Грке. И српско освојење под Душаном, и турско наскоро по том. ту наилази Грке, ма да је још на крају X века К. ПорФирогенит уздисао како су и туда Словени. Било је без сумње још таких освојења. Али остављајући на страну историјске појединости, да чујбмо једног грчког историка, како суди о етнограФском стању грчког