Otadžbina

88

ГРЧКЕ МИСЛИ

шириЈИ су се по постојбини грчкој, Јслади и Мореји. Српско освојење тих крајева нод Душаиом прелазим ћутањсм, јер је за мало трајало, и није ни допирало до Мореје». Врло деликатно питање о Арбанасима, којих земљу у Грчкој често зову Новим Ениром, К. Папаригопуло обделава с познатог грчког гледишта, које заслужује нашу велику пажњу. «Арбанаски се говор, истина — вели он — још и сад чује на внше места по Грчкој, али Грци те насељеннке никада нису сматрали као туђинце. Стари Илири или Арбанаси, којп станују у западном нриморју полуострва, имали су много сродних веза с Грцима, својим јужним суседима. У Епиру су грчка и арбанаска племена била тако везана, да су их стари писци мешали једно с другим. Исто се то чинило и са северним арбанаским племенпма све до Леша. Римљани су тај крај звали Јелинска Илирија, а писци средњег века Нови Епир. Хришћани Арбанаси тога краја (а они су у већини) говоре и грчки и арбанаски, а у својим друштвенпм одношајима радпје се служе језиком грчким него арбанаским. Толикп догађаји последњих времена сведоче да се православнп Арбанаси нису никад одвајали од цркве грчке и да никад своју судбину нису делили од судбипе грчке. То се још најсјајније показало од XVIII века на овамо. У време борбе за ослобођење Грчке, Арбанаси су с највећом оданошћу учествовали у борби за ослобођење Јеладо На Мпсолупги, на Хидри, на Специји, они су учоствовали с пуно пожртвовања н јунаштва". Прелазећи на-друго деликатно питање, на одношаје к осталим иноплеменим народима, који су наеељени по јужпој половини Балканског полуострва, К Папарпгопуло говори, како су све од освојења турског грчким језиком служпли се сви политнчки поглавари. како се тим језиком служила књижевност од најзабаченијих граница Тракије и Македоније па до нриморја.