Otadžbina

ГРЧКЕ МИСЛИ

98

У томе је приправа за његово коначно смаграње, које нам ваља извести у целини. «Име Римљани Ромеји) вели он. означавало је кроз средње векове, а исто тако и под турском владом, све источне хришпане који су били потчињени високој уирави ва сељенске иатријаршије. Племенске расире. које су некада изазвале толике сукобе међу Грцпма и Словечима устукле су кад је и на једне и на друге пала тешка гвоздена рука туђпнског освајача. Оишта несрећа беше зближила све хришћане, и дуго се времена могло мислити да ће заједничке патње и заједнпчка мржња на истог угњетача, изазвати најнре заједпицу борбе, а по том ггосле победе и политичко јединство источних хришћана Тога ради су многи људи тога времена хтели да сачувају старо државно наименовање Рпмљана Ромеја као општи знак тога јединства. Али се брзо видело с једне стране да би за љубав овога старог имена тешко било међу Грцима самим задржати жарку вољузаправим грчким народним именом. обасутим толиком славом од старпне ; с друге опет стране- искуство је показало, дајеполитично јединство Грка и Словена немогућна ствар. Успомене дугачке прошлости биле су главна сметња томе једннству — II тако је очевидно да ће се коначна судбина источних хришћана одлучити утврђењем Словена на северу а Јелина на Југу и ограничењем словенских и јелинских земаља ио међама обележеним историјом, етнологијом и географијом Срби, Бугари, Херцеговци и Бошњацн морају се иризнати за госиодаре свеколике земље на север од Балкана и Шар-иланине. 0;:н су тим земљама и своја народна имена дали. Лли све земље нв југ од тих иланина, иа и сама иланинска места тих самих иланина с јужне стране, земље су суштаствено јелинске. Опе су кроз хиљаду и двеста година сачувале њнхова исторпчка имена Тракије и Македоније».