Otadžbina

ГРЧКЕ МИС.Ш

пали. Иоле образованији Бугари поносили су се да могу рећи да су Грци». Па шта је следовало овоме заносу ? Иста та толико слављена грчка патријаршија иризнала је народну цркву Србији, која се јунаштвом својих рођених синова ослободила. И сав тако звани север Балкански отпавши овако или онако од турског царства, отпао је и од грчке патријаршије. Несмислена тежња за погрчавањем, а грешна немарност за дужност према словенској народној просвети, учинише да се образује бугарски ексархат, и да се кроза њ најпре разгори распра међу Србима и Бугарима, не на корист балканског словенства. али без сумње још мање у корист Грка, јер се они од срт ко-бугарске распре немају чим користити. Ето последице византпјске државне политике у XVIII и XIX веку под окриљем турским. Али наши пријатељи с југа као да ипак не виде куд светли снетлило историје. За то ми и велимо, да пут историјских државних граница води у тешке ногрешке, кад иза њега није етнограФија ма у коликој мери. И у колико је погрешнија била стара политика, (а историја је непорочно посведочила њену страховиту погрешност), у толико злокобније могу бити последице онога погрешног пута у овоме данашњем времену. Ми нисмо за саму етнографију ; и етнограФија има претераности, и ми смо иротивни и њима с истом дубљином уверења. Али грчко гледиште не може наћи ни толико одобрења, колико бисмо ми, на послетку, и претераној етнограФији морали указати.

(Наставиће се)