Otadžbina

600

ГРЧКЕ МИС.1И

Истим путем. и ако другим средствима, ишао је и развитак Италије. И тамо је било и државица и дијалеката читава гомила, а дијалеката међу простим народом има и данас. Али су уз старије снажне римске традиције кшижевно јединство Италије, изречено још одмах у почетку просветне обнове, и имена Данта, Бокача и Петрарке створила просветно јединство Италије стотитинама година пре јединства политичкога. Одавно се сва Италија служила својом једном кљижевношћу; одавно су дијалекти иотурени из виших СФера живота и замењени књижевним италијанским језиком — али су кнежевине и краљевине са подељеним ситним династичким пптерсима остале, и још су гдекоје и у туђинској власти биле. Још пре тридесет годпна Италија је показнвала вапредно занимљив призор. У књижевносги и у просвети огледало се лепо идеално лице италијанскога јединства ; у ствари је била пајнеудеснија политичка расцепљеност. Велика оданост просвећенога народа нталијанског својој отаџбини ; ненадмашно родољубље савојске дпнастнје у Сардинији, и велика мудрост кнеза Кавура, једнога од најзнатнијих министара на свету. учинили су, тс је у наше дане и полптички облик Италије изједпачио се с обликом отаџбине који је у италпјанској књижевности био одавно жив и светао. И данас је Италија једна од великих сила. а ненадмашан и светао пример^ како се отаџбина, можв ујвдинити знаменитим и дубоким културним и књижевним радом и родољубљем својих синова много аре него илто би могло доћи време да се то и политички изврши. Пример Немачке није много различит од италијапскога И у Немачкој је народ прво уједињен књижевношћу; и у Немачкој се књижевност снажним овојим развитком издигла као оруђе народнога развитка у свој гсографској целини отаџбине, насупрот свима обласним п локалним утицајима; и у Немачкој је књижевност ство-