Otadžbina

630

књижевни преглед

етнограФСке индивидуалности огледа се п у томе, што чак и по истим местима, елементи који су подложни страном, нарочито бугарском уплпву говоре друкче од својих суграђана, којн још пзд тај уплив нису дошли. Али узели како му драго, пошли с тачке гледишта, с које хоћете, једно је за непристраспог посматраоца јасно, а то је, да је славенски део македонског становништва, а1о не онако чист српски, какав је у Шумадији — разлике већ п по себн мора бити, јер она постојп и у сравњењу других покрајина, где се с бугарским елементом и нема пикаква додирч — а оно је на сваки начин сто пута чистији као српски но као бугарскп. За то у осталом нпје доказ само језик, но уз то и у прилог томе иду и историја и обичаји и иредања и карактер народни. Могло би се запитати: а симпатпје? Са симпатпјама ће бити то исто, но разуме се. под једним условом, да се на пме илн уклоие пз Македоније бугарски учнтељи и свештеницн , или да се да право , и то потпуно подједнако право и српским учитељима п свештеницима, које тамо Бугари уживају. Нећс бпт-Ј на одмет, да овде наведемо једно место из једне руске књиге, која је ових дана изишла, а из које се. види пријатан Факат, да и браћа Руси иочињу да увиђају, како су били на погрешном путу, кад су онако слепо заступали бугарске шовинистнчке интересе, кад год је била реч о етнографским одношајима у Македонији. Следећп редови могу бити и нехотице у неколико и одговор на г. Драгашепићево отворено писмо. Његов писац Н. Д.(урново?) видп се, да је добро упознат са историјом балк. полуострва, а нарочпто са спорним питањем за последња два три деценија. То се впдп из сваког реда његове књиге: Государства и народи балканснаго аолуострова, ихг прошедшее, настолш,ее и будушее и болгарскан кривда. Москва (8. Лисснерт. н К) Ромаш) 1890. На стр. 23 и след он пише следеће : »Осим језпка, који македонске Славене везује са Србима из Шумадпје, Ст. Србије, Босне, Херцеговине, Црне Горе, Далмације, као и из јужне Угарске, Срби пз краљевине имају и друга права на Македонију, која се не могу опроврћи. Друго за етнографским право је историско. Оно нам сведочи да су Србп владали северном и средњом Македонијом више од 150 година. Треће је право црквено-историско. Епархије: скопљанска, штипска и тетовска у Македонији као и самоковска и ћустендилска у садашњој Бугарској потиадале Су до г. 1767 под српску пећску патријаршију, а друге епархије у Македонији, у којима српскп елеменат преовлађује над грчким јесу следеће: пе.шгонска (битољска), струмничка, охридска, дабарска, магленска, велеска и сисаниска(?1.... Славенски становници Македоније посе и псто народно одело , које виђамо н по другим српским крајевима , а тако исто чувају и народне обичаје , међу којнма је слава, коју имају само Срби, од пресудпог значаја. У Бугарској славе славу само побугарени Срби у самоковској, ћустендилској, софиској и видинској епархији.... Македонски Славени имају и она иста имена, која се дају по осталим чисто срнским крајевима.... Сви онп певају п сад још српске народне песме и опевају у њима српске цареве и јунаке, а бугарских никако п не знају, а шта би