Otadžbina

КЊИЖЕВНИ ИРЕГЛЕД ' 547 з.1 а лепа орпска књижевност у 1890. години. И та.ј се еспап много трпжио. Обрг му је био врло велики. Где годстедошли, свуда сте могли наћи: Лов на милионе — Гитану — Ему Жубер — Борбц оно милиона — Крваву тајну — Црну даму — ГпЈну. Тиме се »богатила« 1 ) српска кн.пжевност, Шта ћете, таква је мода. Некада је била мода, да се штампају романи «из епглеског живота", а данас опет ови. И једпи и други пађу накладнике, т. ј. њих. пакладпици траже. У Београду наше књижарнице пе ће ништа паметпо да штампају, а за ово су готове. С тога је Ееограду и суђеио да увек пружа читалачкој публици најгоре преводе. Он управо убија укус код читалачке публике. У томе је, на жалост, Веоград претекао пе само Загреб, него и Нови Сад н Панчево. И тамо се штампају лоши преводи: али ове бруке , као што је у Београду, тшгде нема. Књижара Краља и Шолца у Загребу истина штампа Тг1 Ми§ћеИга од Дима; друга једна књижара (Хпртмапова) опет штампа Нпа.1Фм ђШШеки, у којој има по неки неваљао превод. штампан једнпо из шпекулације; али у тој »Впблиотеци" има и одабрапих превода, а има и оригипала. Међу тим у Загребу се штампа и трећа бпблиотека «Кпј12шса маћгашћ готапа", у којој налазимо добрих п ваљапих превода. Да су добри и одабраии превош корисни. о томе, мислимо, ннкога пе треба уверавати, а опи су права потреба оним народима. чија књижевност не може пружити читаоцпма обнлате забаве. Опп су потребни и с тога, да онп, који пе владају туђим језицимп, по-знају и с-трапе писце. Такви преводи трсба да буду волани п по :избору и по преводу, а то ннје лак посао. Преводити јс теже, пего (писати, а код пас се то обратно узима. Преводилац треба да нма укуса, да зна добро језик са кога преводи , а још боље онај, на који преводи. Већини наших преводнлаца оскудева и прпо п друго и треће. Узмите из реда наше преводе из лепе књижевности, па ћете се уверити о свему што до сада рекосмо. Част н поштовање врсним нашим преводпоцима. и ако их је мален број; а.ш велика већина њих преводи са језика, који пе зна. Ово се особито опажа на преводима са рускога. Данас су рускн ромапи у модп, а у модп су с тога, што су то најбољп књижевпи ироизводи. Ми нпсмо тако обилато преводилн са рускога у прошлој годшш,. јер то пе би пико ни читао поред „књига за грош*. Једва се на крају годппе појавише: Крајцерова. соната (Толстога), Прииоветке Антона Чехова п ') »Г. М. Ђорић продужио је богатити нашу преводпу књвжрвност . Од нове године преводи »Бупу«. До сад је изашло 5 свезака а све са илу.страцијама*. (»ПЈЈеодница* лист аа жммжевност и уметност бр. 1).