Otadžbina

ДЛГГА ЂОНИЂ

101

— Иодај, курјаче, подај, ја и тако не ћу ништа, рече Пера и заценуо се од смеја. — Не ћу ни ја, дода Стаза а за њом и Даша. — Ви сте моји нлеменити избавитељи, мазио се Кур|ак; да вас нема пропао би'. Да вас загрлим! — Иди до врага! викне Пера. То ценкање и погађање продужило се тако, да већ нлје било времена, да се држи проба. Курјак је закаже за после подне. и глумци се разиђу. Пре поласка пак узеше 1 Г1л>ука и Патлиџан своје паре. На басамацима се нађу Стаза и Даша. Како су латано ишли, остадоше последњи. — Ти си моје сунце, шане Стаза. — О, како те љубим ! — Немој ми замерити, што ћу с другим седети за чуголом — не бој се ни чега! — Могао би' те и ја частити! — Нек они плате. Али, Дашо, сунце моје, дођи ми опет! — А кад ? — Као синоћ. — Ти си анђео ! У гостионици седела је Стаза опет с Бечејцима а Даша оде за Перин сго. — Шта ти рече Стаза ? запитаће га овај. — Вели, како је Курјак и мудар и луд, одговори Дагаа и погледп у свој тањир. — Дашо, рече Пера и стаде мерити свог побру ; да запитам то исто и Стазу, да л' би ми то исто и она одговорила ? ■— А ти питај ! — Да ме не мрзи, баш би је запитао. —Па шта ми је могла рећи? — То ти најбоље знаш. У осталом, ја ти најмање замерам. Та јуче сам ти казао. Само пази —■ ниси глуп.