Otadžbina

100

даша ђош1ћ

ухватити. Он је и диже, али то беше све, јер одмах је и спусти и иоче нагло дувати. — Еј, Шљука. Ш.љука! рече Курјак; та не само. дићи, већ је мораш и изнети, и то брзо. — Па нек игра Фрајлица (( Мару! в оиет ће Шљука. — Е. да боме! Хајд. иробај Дашо ти! Даша нриступи ћутке Стази и обоје се погледа на, кратак тренутак. Одмах за тим се Даша саже, подигне Стазу и однесе је као да је мало дете. — Браво, Брависимо ! викну Курјак. Ето ти, Шљука! — Све једно, у осталом, као да ( ,Мурат м нема и друга посла, већ само вуцарити (( Мару! » — Слушај, рече му уиравитељ на ухо ; даћу ти форинту.... Шљука се накашље. —- Дај бар две Форинтаче! — Доста је и једна. —- Не,. две. -— Форинту и педесет крајцара. — Хајд, рече Шљука после мале почивке ; ал' дајодмах. — Видиће други, па ће и они искати; чекај мало. — Добро ; али ако ме превариш! — Тако ми Бога! Шљука узе улогу и оде доле у партер а Курјак сеокрене другима. — А ко ће бити ((Гргур?^ запита Патлиџаи и отегне сваку реч. —- Па ти, да ко. — Рачун без бирташа. — Па колики је рачун ? Патлиџан нокаже ћутке два нрста, а Курјак, такође ћутке, само један. Патлиџан иоче махати главом а Парадајзла му рече нешто на ухо. На то покаже Патлпџан још једаи нрст. Сад поче Курјак махати гдавом.