Otadžbina

ГОРН.И ДОМ СРВИ.ЈЕ

чистити, иа ко на тајном гласању добије већину, нека му је алал, на нека управља државним иословима. Г. Стојан Ргјјџарац, ире свега, наглашује практичну потребу да се укидањем јавнога гласагва стане једном на иут свима досадашњим изборним незгодама. Навођен је, вели , разлог да јавно гласање иодиже дух , али га нп тајно гласање не убија, те ирема томе и тај разлог одпада. Сви су други закони удешаваии према нашим приликама, па нека буде и изборни систем. Он се нада да ће нов устав., са одредбама, којима су гарантовани слободни покрети грађаиа, слобода збора и Договора, унети унаш политички живот и нову струју,, струју часне, отворене, јавне и поштене борбе. Кад неки представник једне отранке на јавном збору — какав се гарантује овим уставом -— изложи своје мисли, водећи рачуна о потребама грађана и земље, онда ће њему нрићи сви, изабраће га за кандидата, и он ће тако знати која је његова војска, на коју може при изборима рачунати. Ако ли се кандидат на збору увери, да нико не пристаје уза њ', каквамује вајда да прибегава освети? С тога је он за тајно гласање али не за то, како рече Радован Милошевић, да од два зла бирамо мање, него за то, што је тајно гласање добро. У прилог непосредних избора и тајнога гласања наномиње злоупотребе и ФалзиФикате ири досадашњим иосредиим изборима и своје уверење, да се неиосредиим нзборима најјаче обелодањују осећаји и тежње како бирача тако и целога народа. Г. Јвврем Андоновић вели да иосле говора г.г. Риете Поновића, Мијаила Павловића и Стојана Рибарца нема потребе много да говори, па даље тврди да, ако се хоће да сазиа право расположење бирача, ако се хоће истинита оцена владиних поступака — онда је најбоље тајно гласање. Све су нам, вели, незгоде досадашњег система познате. Има мношгво бирача који нису учествовали у изборима са тих незгода, а ноглавито из бојазни било озго