Otadžbina

108

горњи Д ом срвије

од власти, било оздо, од појединих бирача. Има и чиновника, који су честити синови ове земље, али су многи својим иоложајем, а из страха од замерке на вишем месту, одрицали се свога грађанског права, или су морали гласати противу свога убеђења. Да се више не говори, но, вели, да усвојимо ово, ако хоћемо да сазнамо праву политичку струју у земљи. Г Данило АнђвШовић брани своје мишљење, и ако ,је оно можда погрешно. Он, иротивио Рибарцу, хоће да зна ко гласа за њега а ко против, и ако је од њега да■леко да се противницима свети. Г. Ранко В. Тајсић. .Ја знам да мој говор неће никога убедити, иа макар говорио чак до Никољадне, али опет зато хоћу да кажем своје мишљење , јер ја нисам убеђен да је тајно гласање за Србију. Оно за цело треба с народа скинути туторство , т. ј. досадашње иосредио бирање нреко повереника. Али тајно гласање завести, зиачи убијати понос у Србина, који је до сада свакоме у очи казивао своје мишљење, који је кроз редове жандара и чувара јавне безбедности поносито пролазио и гласао јавно за кога хоће. Завести тајно гласање у Србији значи у место српскога поноса завести некакву швабећу млитавштину, некакав маскенбал. (Леле дунеранке! Ја не запамтих ни један маскенбал, ни у Београду, а оно видиш тај отров труле западне цивилизације допро чак до Пухова.) Ја не знам што су неки окупили са некаквим притиском о.здо, са некаквим паљевинама, убиствима и т. д. Тога има у целом свету па и у Србији. где је паљевина било и ире свију скупшгинских избора. То се зло не лечи тајним гласањем, за то има других путева. Ја сам за непосредно али јавно гласање. Г. Г. Гершић. Мени се чини да је г. Рибарац, бранећи тајно гласање и сувише га одбранио. II а 1гор ргоиуе. Ја видим да ће тајно гласање однети победу. али мислим да ни јавно гласање није никакво зло. На про- , тив оно иодиже карактерност и мушко изјављивање свога