Otadžbina

ГОГЊИ ДОМ СГБИЈЕ

111

српске прилике, на које се позвао г. Данило Анђелковић, п иримораде су ужи одбор да усвоји тајно гласање, јер _је био уверен, да без те одредбе не би ни вредило пранпти нов устав за Србију. У главноме овде су изнесена свега два разлога противу тајног гласања: онај г. Симе Несторовића, да је досадашњи пачин бирања народних ипсланика већ «ушао у крв народу >> , и разлог г. Данила Анђелковића, ко]и данас не налази довољио гарантије у одредбама које смо усвојиди за слободу збора и договора, те је с тога противу тајног гласања. Ужи уставотворнн одбор знао је врло добро колико је досадашњи начин избора «ушао у крв иародну" али је знао и то да, као год што у једном човеку настане смргоиосна болест, када му гној уђе у крв, тако исто и у народном и,:Ш држанном телу, настане страшна пијемија, кад ма какшз политички отров «уђе у крв", и баш за то што је то знао, н усвојио је тајно гдасање. На разлог г. Данида Апђедковића рећи ћу само ово : Члан 23 овога предлога за устав, у коме се гарантује сдобода збора и договора, нримљен је овде једногласно, и у колико се сећам, једини је г. Таушановић тражио да се реч «одобрење" замени речју ((Пријава". Тада је г. ДаНилу била довољно гарантована слобода збора и договора, јер није ни речи имао да примети противу дотичног члана. Према томе Ја не разумем од куда он сада налази да те слободе иису дов6 .1,но гаранговане, и да због тога не треба усвојити тајно гласање. — Лзнесен је још један разлог, на име да јавно гдасање подиже «дух" и „достојанство" народно, а тајно убија све то и још хоће да убија карактерност. Г. Гергаић је ту „мушкист" и »карактерпост" само нагласио, а г. Ранко Таисић се мало подуже забавио на томе гголитичком јунаштву, које се по њему надази у јавном гласању, и врло нам је драматично иаслпкао. како ! ;.|И1н јунак поносито продази кроз густе редове оних л/удоких чудовишта што се зову џандари, и оних народних крволока, који су се по неком еуФемизму звали чу-