Otadžbina

ГОРЊИ ДОМ СРБИЈЕ

вари јавне безбедности, те у иркое њихових наперених пушака и голих саба.ва, слободно гласа за кога хоће.... Дојиста, врло дирљива сцена. Ја се, истина, нешто не сећам, да смо ми икада имали толико жандара и сејмена да би их могло бити тако много на сваком биралишту, колико би требало за овај драмски ефекат, алн то не мари ништа, ако њих није било, у свакој ошптпнн има општинских пандура, и они су могли битн наОружани до зуба, и јунаштво ионоситога јунака-Србина који слободно гласа у сред пандурских иишто.т.а и јатагана, није ни мало заостало иза јунаштва исте врсте, међу жандарима п сејменима. Само би Ја био тако слободан, да то лепо јунаштво г. Ранково на биралишту, мало другаче протумачнм. Мени се чини да су ти ионосити јунаци баш за то тако слободно гласали, што је сваки од њих знао да ти силни жандари, сејмени и иандури неће на њега нуцати, нити ће га сабљама исећи, па макар он гласао и за највећег бунџију. И да су се избори свршавали на самом биралишту, да за бираче нису настајале мало иепријатније околности носле, пошто би се разишли ти жандари и иандури — никоме у Србији не би пало ни на памет, да тражи тајно гласање Али ето је г. Раико могао данас овде чути, ако по чему није раније чуо, и то је могао чути не од господе, коју он тако мало бегенише, него баш од људи из народа да се многи бирач својим јавним гласањем толико замерио извесним џентлменима међу својим политичким противпицима, да се са биралишта враћао на згариште своје куће, са кога је могао ирегледати своје воћњаке посечене оштром секиром сле-, пога нартизанства. Истииа г. Раико с нравом вели, да паликућа има и у другоме свету, да их је и у нас било и пре скупштинских избора, али његовом оштром оку тешко да се сакрио један Факт, а то је, да се та госиода последњих година, бар у Србији, све више интересују за политику, да се својом енергијом почињу одликовати као иолитичкн партизани, да се у заступању својпх политич-