Otadžbina

16

ГОРЊИ ДОМ СРБИЈЕ

-овако млади људи, који још терају ветар канОхМ. Јок, јок. да се повисе године. Г. Джило Анђелковић нристаје да бирачима не буде више од 21 године, али не пристаје на онај услов да. сваки мора плаћати држави бар 15 динара непосреднога данка годишње. Зар онај који нодноси војничке «терете, ; ' који кулучи итд зар он у три године не може ни да један пут гласа само за то, што је сиромах па не плаћа баш 15 динара данка? То није право. Има сиротиње н поштене и карактерне. Ко је рђав, тај је и онако осуђен и не може гласати. С' тога ја предлажем да се метне ( ( који плаћа ма колико непосредне порезе." Г. Марко Петровић : Кад војнички закон не прави никакве разлике но материјалном стању грађана, онда за што да је овде у овом питању гради Устав? Што ће отаџбинн иасторчад? По предложеној редакцији многи чланови задружних кућа не би имали ираво гласања. Ми сви кукамо што нам пропада задруга, а овамо хоћемо да у земаљски устав унесемо одредбу, која идена разоравање задруге. у место да уносимо сваку могућну привилегију за задруге. Г. Радован Милошевић : Право вели поп Марко због што се тиче задруге, али ја опет ка' велим да бирачима буде бар 25 година. Није била срамота ни што се за посланика тражило да му има бар 30 година. Иначе ће, Вога ми, да исиадну ћорава посла. Г. Риста Поиовић слаже се у начелу са поп Марком и поп Данилом, али је овај предлог устава дело компромиса, па ако се хтело да се општински цензус од 30 динара спусти на 15, ваљало је пристати да се и за бираче народних посланика тражи 15 динара непосредне норезе. Али налази да је добра примедба о задругама. Једна задруга илаћа ио 600 динара годишње, али само њен старешина илаћа 24 динара непосредне порезе, остали задругари, ио самоме закону не могу више пла-