Otadžbina

горњи дом срвије

11?

ћати од 12 динара. С тога је и он да се задругарима | даде право гласања па макар и особеним законом. Г. Др. Михаило В. Вујић. Ко по закону може да располаже са својим имањем чим наврши 21-ву годину живота, тај за цело треба да може и бирати посланика. I Али што се тиче цензуса, ту озбиљни разлози правде I захтевају да се добро размислимо. У колико је мени позната литература овога предмета, | ја знам само за једнога научника који је за то, да се ; политичка ирава удешавају према плаћању. Сви су осI талк противног мишљења. Пошто ми сви желимо да овим ј новнм уставом проширимо грађанска права, а бирачко Iје право једно од главних политичких права грађана, то ја мислим да га не би требало сужавати овим цензусом I од 15 динара. Г. Манојло Клидис није такође ни за какав цензус, 1-јер по њему један занатлија са капиталом од 5000 динара не би имао права да гласа, јер он не плаћа 15 дин. I непосредне порезе годишње (чудновато, а у мојим белеI шкама стоји да је г. Клидис предлагао само да се цен; зус смањи на 10 динара.) Г. Тодор Туцаковић предлаже да сваки Србин може I бирати иосланика, па ма којико он данка плаћао. Г. Алимаије Васиљевић. Кад већ нисмо хтели да [. послушамо ни савете науке, ни искуство старијих др|жава. па одбацисмо дводомни систем, онда треба да гледамо да ову једну скупштину саставимо како ;је нај1боље. И ја тражим да су сви грађани иред законом јед; каки, али само онде, где траже правду и где се тиче личне безбедности — а у законодавству не можемо сви ; учеетвовати. За то су и изминтљене скупштине и избори ' за њих, да се од свију једноправних грађана проберу - они. који ће најспособнији бити за тај законодавни посао. Гарантије да тај и?бор испадне што бољи, почињу баш I с овим чланом 84, од бирача. Пошло се од иунолетства. Али сви младићи који су пунолетни не налазе се код