Otadžbina

120

Г01<Ш1 ДОМ СРБИЈЕ

1Ш имућности гласали многи, који иису држави гглаћали 15 динара, али то не мења ништа природу ствари. Оии су, иред законом, сви били носиоци терета од три талира нли од 15 динара, а што је онштина за њих илаћала, то није било никакво уставно питање већ општинско, јер је општина дужна била да за сваку своју главу измири једно на друго по три талира. За доказ томе служи и члан 47 садашњег устава, којим се за посланика тражи шест талира данка. Дакле грађански је данак три талира, или 15 динара, и с овим предлогом мислимо да смо одржали садашње стање. Наш иредлог ушао- је у овај нацрт из садашњег устава, а у садашњи ушла је ова одредба из ранијих закона о народној скупштини. Традиција је дакле да бирач нлаћа свој грађански данак, а кандидат шест талира или 30 динара. —- Они који предлажу да гласа сваки који плаћа «ма колико" непосредне порезе, већ тим самим пристају на цвнзус ; нико не предлаже да гласа и онај који ништа нв илаћа држави. И они са крајњим захтевима тражили су да бирач плаћа «ма колико". Тиме смо стали ни поље трансакције, погодбе, и она је нађена у овом нредлогу. —- Иема спора да имућнија класа људи има више гарангије за независност, која им и доиушта да поузданије бране слободу. Предложених 15 динара порезе, као услов за бирачко право, најнижа је граница у овој поступности. Цео ј е ова ј у Ста вни иредлог дело погодбе, узајамних уступака, па тако је и с овим цензусом. Као што је г. Риста Поповић ириметио, овде смо одржали 15 динара иорезе, али цензус за изборе у оишгину, који сада износи 30 динара, спустили смо такође на 15. Чињени су узајамни уступци, и срели смо се на овој граници. — По мом уверењу, иредлог озај може бити усвојен не саго без икакве штете за слободу, него напротив, ба:п у интересу политичких слобода. — Шго се тиче година ко].е се ишту од бирача. т. ј. пунолетство, мислимо да ни ту не треба ништа мењати, но такође одржати нредање, Мера порезе као и овај број година треба да