Otadžbina

124

10141.11 дом србије

А јао! Ђенерал Лешјанин јавља се за реч. Знао еам ја да он ово неће пропустити. Да се не би ни за једну запету огрешили о историју, ми ћемо ову преважну беседу верно преписати од речи до речи из званичног протокола седнице, у коме ју је г. ђенерал сопственоручно исправио и знатно допунио: (( Г. Генерал (ова реч исписана је на израдираноме месту хартије) Лешјанин устаје. иоводом овога 86. чл. да као војник говори. Напомиње како ОФицири плаћају све што и грађани, а нису имали права да бирају посланике. Кад се, вели, сада даје један слободоумнији Устав, мишљења је, да се даде неко учешће у изборима и официрима. Он не тражи да сви оФицири у свему учествују са осталим грађанима, но да се највишим официрима војске, ђенералима и пуковницима то право да, и према томе-предлаже да се чл. 86. иројекта овако Формулише: (( од официра активних и у иедејству само генерали и пуковници имају право бирати и бити бирани". То су људи, који заузимљу одличне положаје, који преко 20, 30 а и по 40 година служе, који су иуни знања и искуства, па поред користи у законодавству, то би и врло леп одзив нашло у нашој војсци«. Нисам имао каде да бацим на хартију и најмање Фељетонскога соса на ову чисто војничку деликатесу, тако (( пуну знања и искуства", јер тек што ђенерал седе да се одмори на својим беседничким лаворикама, узе реч Њ .В. Краљ: Жао би ми било да после новог Устава остане у редовима драге и верне Ми војске импресија, као да јој је човек, који ]е њу целога Свога живота волео и неговао, иајзад учинио једну нзправду. Лзубав према војсци Србије, то је једно традиционално осећањз Мојега дома, које сам Ја наследио од Мојих предака. Како сам за време Моје владавине водио три рата, имао сам ирилике да се и Сам уверим, како сјајно схвата српска војска своје дужности ирема Отаџбини и прзма Престолу, и моја наслеђена љубав нрема њој, постала је много силнија, јер се