Otadžbina

ГОРЊИ ДОМ СРБПЈЕ

12

оснива на вис'оком иоштовању њених на бојишту доказаних врлина. Али зар би за тодику ироливену крв, за толико самопрегорења и узвишеног родољубља, могла бити награда то, што би се ОФицирима дало право гласања ? Не, господо, на против, то би значило скинути српску војску са оне висине, на којој се служи само Отаџбиии и Престолу, па је свући на дно партизанскога вртлога. А како тај вртлог утиче на каријеру цивилиих чиновника, то ви сви знате. Свака странка када дође на владу, обара све нолитичке противнике са свију иоле важиијих и угледнијих чиновничких места, а на њих поставља своје партизаие, који често, и ако се не одликују никаквим чиновничким способностима, праве Фабулозне каријере само за то, што су се за време опозиције одликовали својом страсном партизанском борбом. Зар може битц људи у овоме збору који би желели да се то пренесе и у оФицирски кор ? Немојте заборавити да пуковници још иису довршили своју каријеру. И осем ђенералског чина има још лепих и часних положаја у државној служби, на којима би један ОФицир могао да послужи, и које пуковници могу с правом амбиционирати. Па зар би ви, господо, претпоставили да они заслужују ђенералске еполете и те друге високе положаје у држави својим политичким партизанством у место као до сада, својим корисним радом, својом. ревиосном и савесном службом ? На први поглед изнесени предлог изгледа врло невин. Воже мој, шта се тражи ? Да се даде бирачко право двојици-тројици ђеиерала и једној десетини-дваестини нуковника. Та зар је то много, када би од 7—800 ОФицира њих дваестак стекли право гласања? Та то је тек колико да се покаже добра воља законодавчева, да не сматра официрски кор као са свим бесиравно морално тело, колико тек да му се укаже пажња? Ја нисам тога мишљења. Пре свега Ја никада не могу допустити да се у ма каквом праву такве природе прави разлика између највиших, виших и нижих ОФицира. Официрски је кор једна органска целина, из које се ио-