Otadžbina

128

ГОРН.Н ДОМ СРБИЈЕ

Њ. В. Краљ : Да се размислимо о овој редакцији до сутра. (Све ово од беседе г. Митроиодита довде, нашао сам у мојим белешкама. У зваиичном оверовљеном протоколу седнице нема ни речи, већ само ово: „члан 86 усвојен је по предлогу"). Секретар прочита члан 87. Нраво бирачко губе на свагда: 1. Који су осуђени за издајство отаџбине. 2. Који су осуђени што су злонамерним осакаћењем избегли војну службу. 3. Који су осуђени за хајдуковање и јатаковање хајдуцима. 4. Који су осуђени за бегство испод заставе. 5. Који су два пут осуђивани на робију. 6. Који су као присталице непризнатих вера осуђени за невршење грађанских дужности. Г. д-р Ник. КрстиК: Обраћа пажњу да се у чл. 87 одређују мцоги случајеви, у којима би српски грађани губили бирачко право, па ^реба да се размисли, да ли се то хтело у овај мах, када се хоће да усвоји Устав на слободоумнијем темељу од садашњега. У тачци 1. чл. 87 наводи се, да ће на свагда изгубити бирачко право „осуђени за издајство отаџбине". У општем кривичном закону само се у три случаја кривац назива (( издајник м . Израз (( издајство отаџбине" не налази се у закону, јер се у глави IX кривичног закона говори о злочинствима и преступима против отбчества, владаоца и устава, те с тога треба да се одреди, у којим ће случајевима кривац изгубити бирачко право. Наномиње да се у војничком кривичном закону говори о издаји, али тамо се под издајом разуму други случајеви, а не они и онакви, какви су у општем крив. закону. И остале неке кривице нису такве, да би било умесно да за собом повуку губитак бирачког ирава. Такве су кривице: осакаћење да се избегне војна служба, и бегство из војске, јер за те кривице одређене су незнатне казне, па не могу имати за последицу губитак бирачког права, и то тим мање, што те кривице може неко да учини у малољетству,