Otadžbina

ГОРЊИ ДОМ СРБИЈЕ

129

аа не треба да доцније осети последице. И осуђивање на робију, само по себи није довољно да се изгуби бирачко право, јер се у нас кривци врло, врло често осуђују на робију. Ни тачка 6. не треба да осгане, јер онај који неће да врши грађанске дужности, биће приморан на то, па што да губи бирачко право ? И за хајдуковање и јатаковање има разних прописа ; не би било правично да се за све случајеве одсечно искаже, да осуђени губе бирачко право, једно од најпретежнијих права, што га држављаии имају. Налази да цео чл. 87. треба укинути или са свим ирерадити. Г. Данило Анђелковић налази да је врло добро што је у Устав уведено ко губи бирачко право, само би желео да се остави могућност за повратак тога права, кад се човек поправи. Г. Ранко Таисић: Сви ви, који сте овде, да се настаните по ужичком округу, ако не би постали хајдучки јатаци. ја крив. Ако не дате хајдуку да једе и да пије, он ће вас убити. И сад за то да вам се одузме бирачко право ? Г. Марко Стојановић противан је цитирању нојединих параграФа кривичног закона у Уставу, јер се ти параграфи мењају. Редакција предложенога члана са свим је добра. Г. Јеврем Андоношћ предлаже , да би се спречио улазак у скуиштину онима, који су за крађу, превару и утају осуђивани, да се тачка друга из чл. 88 унесе у чл. 87, да, губе бирачко право на свагда који су осуђени на злочине и преступе из користољубља, јер, ако овако остане, могли би дочекати да и тако нрљави карактери седе на посланичким клупама у српском законодавном телу, а то би била брука. Г. Ђока Павловић, услед г. Крстићевог говора, износи један предлог, по коме, пошто заиста постоје разне катсгоријс преступа и казни, да се то простије обележи и ОТАИПНИА КЊ. ХХТО! св. 109. 9